21. септембар 2015.

Културно историјске знаменитости

СПОМЕН – КОСТУРНИЦА НА ГУЧЕВУ

gucevo kosturnica 2012 04 30 02 (Medium)На планини Гучево подигнута је спомен костурница у знак сећања на борбе вођене на Гучеву током Првог светског рата. Спомен костурницу подигло је Удружење резервних официра и ратника 1929. године, висока је 15 m и у њој су сахрањени посмртни остаци ратника српске и аустроугарске војске. Околина споменика је уређена, направљен је видиковац са којег се пружа прелеп поглед на Подриње, Поцерину, Семберију и Мајевицу.

 


СПОМЕН – КОСТРУНИЦА НА ЦЕРУ

Tekeriš,_Spomenik_cerskim_junacima,_19 (Medium)На планини Цер, у Текеришу, подигнута је спомен костурница из Првог светског рата и Музејска поставка Церске битке, испред које се налазе бисте: војвода Степе Степановића, Живојина Мишића, Радомира Путника, Петра Бојовића, рад вајарке Дринке Радовановић.

 

 

 


 

СПОМЕН КОСТУРНИЦА У ДРАГИНЦУ

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

спомен на трагичне догађаје из Другог светског рата подигнут је споменик са спомен костурницом стрељаним сељацима на уласку у Драгинац. Дело је академског вајара Остоје Горданића.

 


СПОМЕНИК ВЛАДИ ЗЕЧЕВИЋУ

loznica vlada zecevic 2012 04 30 01 (Medium)Владимир Влада Зечевић (Лозница, 21.03.1903. – Београд, 26.10.1970.), био је православни свештеник и друштевно-политички радник ФНР Југославије. Августа 1941, учествовао је у подизању народног устанка заједно са Георгијем Бојићем из Троноше. Аутор споменика је вајар Антун Аугустинчић.

 

 

 

 

 


 

СПОМЕНИК ВУКУ КАРАЏИЋУ У ЛОЗНИЦИ

Вук Стефановић Караџић (Тршић, 26. октобар/6. новембар 1787 – Беч, 7. фебруар 1864) је најзначајнији реформатор српског језика и писма. Био је српски филолог, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика. Вук је најзначајнија личност српске књижевности прве половине XIX века. Дело је вајара Миодрага Живковића.

 

 

 

 


СПОМЕНИК И СПОМЕН КОСТУРНИЦА У ЧОКЕШИНИ

 

HPIM1750_1 (Medium)Налазе се у манастирској порти. Бој на Чокешини (на Лазареву суботу, априла 1804.године) вођен ј између српске војске под командом браће Недић и турске војске на брду Џајевцу. У том боју су изгинула браћа Недић, а њима у спомен подигнута је спомен костурница са спомеником чокешинским јунацима. Дело је италијана Никола Туе.

 

 

 


СПОМЕНИК ЈОВАНУ ЦВИЈИЋУ

loznica jovan cvijic 2012 04 30 02 (Medium)Јован Цвијић (Лозница, 11. 10. 1865. – Београд, 16. 01. 1927.) је био српски географ, научник светског гласа. Бавио се подједнако друштвеном и физичком географијом, етнографијом, геологијом, антропологијом и историјом. Дело вајарке Дринке Радовановић.

 

 

 

 

 

 


СПОМЕНИК СТЕПИ СТЕПАНОВИЋУ

loznica vojvoda stepa 2012 04 30 01 (Medium)

Степа Степановић (Кумодраж, 12. март 1856. – Чачак, 27. април 1929.) је српски војсковођа који се сматра једним од највећих јунака српске војне историје. Знаменити војода и генерал из Првог светског рата. Творац прве савезничке победе 1914. године на планини Цер. Дело вајарке Дринке Радовановић.


СПОМЕНИК ФИЛИПУ ВИШЊИЋУ

loznica filip visnjic 2012 04 30 01 (Medium)

Филип Вишњић ( 1767 — 1834 ) је један од најпознатијих српских гуслара и твораца српских народних песама. У народу је био познат као „српски Хомер“. Дело вајарке Дринке Радовановић.



„ВУКОВ ДОМ КУЛТУРЕ“

ALX_3165

Вуков дом културе изграђен је 1937. године. Иницијативу за његову изградњу покренуо је Одбор за подизање Вукове спомен куће у Тршићу, на дан прославе 150 – годишњице од рођења Вука Карџића.
Поред бископских и позоришних представа, у њему се одржавају концерти и разне културне манифестације. КУД „ Вук Караџић “ основано је 1850. године и једно је од најстаријих организованих друштава на Балкану. Биоскоп ради у оквиру Центра за културу „Вук Караџић”. Пројекције филмова приказују се свакодневно у сали Дома културе. Последњих година организују се мали фестивали дечјих филмова и других пројекција. Такође галерија носи назив по кћерки Вука Караџића, Вилхелмини – Мини Караџић која је била заслужни прегалац на пољу књижевне и ликовне српске културне историје. У овом галеријском простору током целе године одржавају се разни културни догађаји: књижевни сусрети, песничке вечери, изложбе.


МУЗЕЈ ЈАДРА

Музеј Јадра отворен је 14. 09. 1987. године на дан обележавања 150 – годишњице од рођења Вука Караџића. Смештен је у згради старе градске апотеке са својом сталном поставком од 1986. године.
Завичајни музеј са богатом археолошком, историјском, нумизматичном и богатом збирком ордења, докумената и готово свих предмета из живота подрињског и јадарског краја још од праисторије па све до 1950. године.

stalexphotography-2673


ГАЛЕРИЈА ЛЕГАТ МИЋЕ ПОПОВИЋА

У Улици Јована Цвијића бр. 15, 28. октобра 1989. године, у једној од најлепших зграда у Лозници, некадашњем дому трговца Маријана Катића отворен је овај легат. Прво Мићин а потом и Верин, 1992. године.
Легат је настао као поклон уметничког пара Лозници. Садржи слике, графике, цртеже, мапе, монографије, књиге, фотографије, писма, дневнике и личне предмете аутора.


ЗАВИЧАЈНА БИБЛИОТЕКА „ВУК КАРАЏИЋ“

Народна библиотека „Вук Караџић” основана је 1867. године. Поседује фонд од око 80 000 књига. Библиотека је организатор великог броја књижевних вечери, трибина, квизова. Веома често у библиотеци се одржавају књижевне вечери и манифестације.

biblioteka-300x225

 


ГИМНАЗИЈА „ВУК КАРАЏИЋ“

Основана је 1871. године. У први разред уписано је 27 ученика. Указом краља Александра Обреновића од 9. јула 1896. године школа је укинута. Поново је отворена 1912. године, али је почетком Првог светског рата престала са радом. Почетком 1919. године поново ради и први пут добија пети разред. Од 1933. године ради континуирано до почетка Другог светског рата, и једна је од најопремљенијих школа у Србији. Уз богату библиотеку и збирке, учила за поједине предмете имала је и тзв. „ђачки биоскоп“.
У част јубилеја стогодишњице 1971.године добила је Орден заслуга за народ са златном звездом, а 1997. године Вукову награду за изузетан допринос културном развоју Србије.

gimnazija-vuk-karadzic-loznica-1


ОШ „АНТА БОГИЋЕВИЋ“

OS Anta Bogicevic

Прву лозничку школу отворио је Тршићанин Гргур Гргуревић, крајем XVIII века, тачније 1795. године. Ову школу похађао је највећи реформатор српског језика Вук СтефановићКараџић. Школа је 1995. године прославила 200 година постојања и тиме обележила редак јубилеј, не само у Подрињу него у читавој Србији, јер је само 8 школа по тадашњим подацима постојало у форми световних школа.


АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ ПАУЉЕ

У Пауљама, делу атара Брезјак, утврђено је постојање тридесетак историјских хумки.
Претраживањем које је извршено 1989. године пронађен је накит, оружје и керамика која датира из бронзаног доба. Осим ових хумки у Јадру постоји више сличних, а остаци су пронађени у Слатини, Шору, Доњој Бадањи, Руњанима, Лешници, Козјаку, Липници, Драгинцу и Јаребицама.


ВИЛА „ДАЛМАЦИЈА“

Изграђена 1928. године по нацрту архитекте Милана Минића, представља репрезентативно здање бањске архитектуре. Такође, посебно се истичу и Бању Ковиљачу чине једном од најлепших у Србији, виле „Херцеговина“ и „Катарина“.

hp photosmart 720


„ ВУКОВ ДОМ КУЛТУРЕ “

Зграда је сазидана 1936. године. Карактеристичне је основе на којој се издвајају три целине: спратни улични део је истог облика као и дворишни, који су међусобно повезани дугим приземним делом у коме је смештена биоскопска сала.
Улична фасада има симетрично решење: полукружни ризалит носи три портала, са полукружним степеништем испред, лево и десно у приземљу су груписана по два прозорска отвора. Улична фасада је уоквирена наглашеним степенастим пиластрима.

bioskop


ГИМНАЗИЈА „ ВУК КАРАЏИЋ “

Стара зграда гимназије подигнута је 1871. године.Ту се првобитно формирала лозничка реалка која је имала два разреда и била је међу првих пет у таквих у Србији. Касније су одобрени су трећи и четврти разред.

gimnazija


ЗГРАДА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „АНТА БОГИЋЕВИЋ“

Прва школа у Лозници почела је са радом 1795. године. У старој школи прва образовања су стицали Вук Караџић и Јован Цвијић. Садашња зграда школе сазидана је 1928. године, као једна од најсавременијих школа у Србији тог времена. Налази се на историјском месту где су били ровови из Првог српског устанка.

STARA SKOLA


ЗГРАДА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „СТЕПА СТЕПАНОВИЋ“

Зграда основне школе у Текеришу сазидана је 1884. године. То је приземна грађевина. Претпоставља се да је у изворној варијанти један део школске зграде имао стан за учитеља, па постоје два улаза. На главној фасади је низ високих прозорских отвора са декоративном пластиком која их уоквирује. Грађена је комбинацијом камене и зидне опеке, малтерисана и окречена у бело. Кров је четвороводни покривен бибер црепом.


КУПАТИЛО КРАЉА ПЕТРА I

Посебну вредност има „Купатило Краља Петра I“ које је и данас у функцији. Објекат одликује јединственим стилом градитељског приступа тог времена.

F1020035


„КУР – САЛОН“

Симбол Бање Ковиљаче, бањска дворана „Кур – салон“ саграђена је 1932. године под покровитељством краља Александра Карађорђевића. Ретко архитектонско здање са украсима у француском стилу саграђено је за забаву бањских гостију и тадашњих богаташа, као такав је и данас сачувао дух прошлих времена и раскошних балова. Од садржаја издвајају се: плесна дворана (450 места), ресторан сала (220 места), пансион сала (150 места), два овална и два округла салона, две летње терасе и пространи паркинг.

2005-12-24, BK-Turis.patrola, TOOL-foto B Backovic 014


МУЗЕЈ ЈАДРА

Зграда старе апотеке у Лозници је смештена у центру, грађена је као једноспратно здање. Угаони део је засечен и на њему је постављен улаз са степеништем испред, а на спрату је полукружни еркер са куполом.
На спрату је постављен балкон са украсном оградом од кованог гвожђа. Декоративна пластика је рађена под утицајем сецесије у комбинацији са неоренесанским елементима.
8. децембра 1968. године СО Лозница доноси Одлуку о проглашавању зграде за културно добро, јер представља најлепши примерак градске архитектуре у овом делу Србије.

muzej-jadra


ПАРК СА ФОНТАНОМ

Парк у Бањи Ковиљачи са околном парк – шумом се протеже на 40 ha и један је од највећих вештачких паркова у земљи. Прелепа фонтана, постављена је 1968. године на месту водоскока из 1908. године.

banja koviljaca kur salon sp 005