Очување традиције се огледа кроз неговање старих заната, традиционалне кухиње, народних обичаја, писане речи, песме, игре и музике. Производи израђени традиционалним техникама  могу се купити у сувенирницама и на многобројним етно базарима који се организују током године на разним локацијама.

У ресторанима са националном кухињом често ћете бити услужени из земљаних посуда које чувају природан укус и арому намирница. У понуди су и сокови од руже, зове и нане, а добродошлицу ће вам пожелети послужењем слатког од шумских јагодица, дуња или жуте трешње. Јела се припремају по испробаним традиционалним рецептима.

Аутентични народни обичаји су „ратарске свеће“ и „ лилање“.

Обичај „Ратарске свећеје везан за манастир Троношу. Мештани шест околних села током године прикупљају природни пчелињи восак који се растапа и изливају се две велике свеће, у народу назване ратарске, тежине око 50kg, а висине преко 1,5 m. Прилажу се манастиру на Велики четвртак. Остаци старих свећа растапају се и мешају са новим воском, тако да се кроз свеће преноси „дух“ прошлих времена. Ратарске свеће у манастиру пале се на све веће православне празнике.

„Лилање„ је обичај уочи црквеног празника Петровдана посвећеног Светим апостолима Петру и Павлу. Тада се пале лиле, које се праве од младе коре дивље трешње или брезе. Обично се то ради на местима где се народ окупља, на трговима, раскршћима и у томе учествују деца и омладина.

Изворна народна песма, игра и музика негују се у културно уметничким друштвима, хоровима и музичким групама од којих је са најдужом традицијом  КУД „Караџић“ и надалеко чувени оркестар „Вожд“ који негује музику из времена када је Лозница била варош.