Očuvanje tradicije se ogleda kroz negovanje starih zanata, tradicionalne kuhinje, narodnih običaja, pisane reči, pesme, igre i muzike. Proizvodi izrađeni tradicionalnim tehnikama  mogu se kupiti u suvenirnicama i na mnogobrojnim etno bazarima koji se organizuju tokom godine na raznim lokacijama.

U restoranima sa nacionalnom kuhinjom često ćete biti usluženi iz zemljanih posuda koje čuvaju prirodan ukus i aromu namirnica. U ponudi su i sokovi od ruže, zove i nane, a dobrodošlicu će vam poželeti posluženjem slatkog od šumskih jagodica, dunja ili žute trešnje. Jela se pripremaju po isprobanim tradicionalnim receptima.

Autentični narodni običaji su „ratarske sveće“ i „ lilanje“.

Običaj „Ratarske svećeje vezan za manastir Tronošu. Meštani šest okolnih sela tokom godine prikupljaju prirodni pčelinji vosak koji se rastapa i izlivaju se dve velike sveće, u narodu nazvane ratarske, težine oko 50kg, a visine preko 1,5 m. Prilažu se manastiru na Veliki četvrtak. Ostaci starih sveća rastapaju se i mešaju sa novim voskom, tako da se kroz sveće prenosi „duh“ prošlih vremena. Ratarske sveće u manastiru pale se na sve veće pravoslavne praznike.

„Lilanje„ je običaj uoči crkvenog praznika Petrovdana posvećenog Svetim apostolima Petru i Pavlu. Tada se pale lile, koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze. Obično se to radi na mestima gde se narod okuplja, na trgovima, raskršćima i u tome učestvuju deca i omladina.

Izvorna narodna pesma, igra i muzika neguju se u kulturno umetničkim društvima, horovima i muzičkim grupama od kojih je sa najdužom tradicijom  KUD „Karadžić“ i nadaleko čuveni orkestar „Vožd“ koji neguje muziku iz vremena kada je Loznica bila varoš.