17. септембар 2015.

Вуков сабор

Вуков сабор је најстарија и најмасовнија културна манифестација у Србији која је посвећена најзначајнијем реформатору српског језика и писма – Вуку Стефановићу Караџићу.

Први Вуков сабор одржан је 17.9.1933. године, на дан свечаног отварања обновљене спомен-куће, и од тада ова манифестација на најбољи начин промовише и развија српску традицију и културу. Први сабори имали су углавном локални значај, свечаност се састојала од саборске беседе, читања поезије и гусларских надметања.

Временом је Вуков сабор добијао и на масовности и на богатству садржаја, па је од сеоског сабора постао манифестација од прворазредног културног значаја.

Данас Вуков сабор траје недељу дана и састоји се из две повезане целине: предсаборских дана и завршне свечаности. Предсаборски дани обухватају низ свечаности у оквиру којих се изводе концерти, позоришне представе, књижевне вечери и изложбе које се одржавају у Лозници, Тршићу, манастиру Троноши и Београду.

Завршна свечаност Сабора, одржава се сваког септембра у недељу пред Малу госпојину, када „у Јадру нема ни једног вашара“. Завршна свечаност одржава се од 1964. године на саборишту – амфитеатру-позорници на отвореном. Посвећена је неком јубилеју или значајнијој личности српске историје и културе.

Организатори сабора су Центар за културу „Вук Караџић“ из Лознице и Програмски савет Вукових сабора. Покровитељи су град Лозница и Министарство културе Републике Србије.

Вуков сабор је 2012. године уписан у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.